Beogradski Sindikat – Na bojnom polju (Viteshka) 0

rano jutro, uranak, ja napuštam zamak na ramenu mi soko, poda mnom je vranac opraštam se s' voljenom dok zvekeće lanac kapija se otvara premošćuje šanac
s kule majka gleda, suzi krenut ne da lavež vernog pseta, s njive pozdrav kmenta barjak širi vetar, obuzima me seta ali samo na trenutak, odbrana je sveta
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela duž potoka do proplanka na kom je crkva bela zadužbina moga roda, s' toga ovde biće pričest zvone zvona, odjek roga, glas da stiže vitez
s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata triput krstim se za veru što od boga mi je data prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam otpozdravljam braći po junačkim delima
na okupu su svi. svetlost s' oklopa se preliva ko oreol svetaca, svetle moćna sečiva spuštam se na kolena. krv i telo isusa podstrek su za boj kome sada blizu sam.
*na konju, na bojnom polju, zastava na koplju jedan pored drugog kao pruće smo u snoplju gusta kiša strela. strahu mesta nema vadim mač iz korica i spuštam vizir šlema
sudar dveju vojski kao dveju reka silinom prvog udarca probismo tri reda buka urlika, jauka i krika teški zvuci čelika, rasplamsava se bitka
britka sevnula je sablja, at pada kao klada okružuju me dušmani, jurišaju na barjak zamahujem sekirom. s' glavom leti kalpak na pogrešne ste krenuli! očekuje vas alah!
*oči sklopljene, tišina, molitva pred boj slike majke, ljubi čelo. ja pridružiću se njoj na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za čuda znamo
pa silo, jaši sa mnom jer te u sebi osećam jurišam, vidim svoju smrt al' i život obećan u duši mir i spokoj, noć je punog meseca u glavi histerija, bes. oštrica mača preseca
nema pomisli o milosti, slušam krike dušmana mrak pada na oči, mir dajem brojnim dušama više ništa nije bitno, sad se zalećem prvi miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine prsa u prsa u odbrani svoje dedovine ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!
*sranje! opet mi je umro konj pod nogama šteta, bejaše dobar, gazio je govna pogana bezbožničku rulju što ne zaslužuje moj prezir jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
na istoku sam bio kraljevine ambasador pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio šator jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga s boka čupam sablju što sam doneo sa istoka petsto puta kovana petsto puta krvava ko i braća surova, ledja mi je čuvala
sabljom vitlam, vladimiru vičem: pazi se! iza ledja ti je turčin! seci! sagni se! božidar i tim na boku dobro drže se gledam i čudim se kolko prže se!
i nad kadijama sudija, bratija oklop mač i mantija, u duši nam vizantija vitezovi reda zmaja opet dolaze jer mi smo večni vaše kraljevine prolaze!
bežite! već kasno je! singidunum sindikatum sad pobedjuje! bežite! kasno je! sada djolo iznogud naredjuje!!!
*i posle silnih primirja i posle silnih paktova topuz je u rukama krvavim do laktova vreme je za bitku, vreme je za odbranu gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu
sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga život u ime časti svevišnjega boga sve ožalošćene majke čiji još uvek čujem plač život je već prošao dok oštrio se mač
a sada srlja se u smrt glavom bez obzira mržnja se hrani dok mač oklop probija ljudskost po strani, nikad više robija sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
dvoglavi orao na šti